Borba protiv lažnih vesti poslužila je nedavno kao izgovor izvršnoj vlasti u Srbiji da pokuša da ograniči slobodu izražavanja u meri koja je neproporcionalna zvanično proklamovanom cilju. Zahvaljujući brzoj reakciji novinarske i medijske zajednice u Srbiji, sporni zaključak ubrzo je stavljen van snage. Nakon svega, ostalo je otvoreno pitanje da li je država imala efikasan način da se bori protiv lažnih vesti i dezinformacija i pre donošenja spornog zaključka.
Društvena štetnost širenja lažnih vesti u Srbiji je prepoznata pre više desetina godina. U skladu s tim, Krivični zakonik nekada je sadržao krivično delo koje se nazivalo Širenje lažnih vesti. Ovo krivično delo učinio bi svako ko iznosi ili pronosi glasine za koje zna da su lažne, s ciljem da se time izazove teže narušavanje javnog reda i mira, pa takvo narušavanje i nastupi. Lice bi za ovo krivično delo bilo kažnjeno novčanom kaznom ili kaznom zatvora do godinu dana, a ukoliko bi krivično delo bilo učinjeno putem štampe, radija, televizije ili drugih sredstava javnog obaveštavanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu – kaznom zatvora do tri godine.
U međuvremenu, krivično delo u ovom obliku je prestalo da postoji, ali to ne znači da je pronošenje lažnih vesti postalo dozvoljeno. Krivično delo se samo izmenilo, a u izmenjenom obliku postoji od 2006. godine do danas, u članu 343. Krivičnog zakonika, pod nazivom Izazivanje panike i nereda. Ovo krivično delo čini onaj ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira, ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja. Za ovo krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, a ukoliko je krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
U odnosu na period pre 2006. godine, zakonodavac je kao posledicu iznošenja ili pronošenja lažnih vesti, pored narušavanja javnog reda i mira, predvideo i osujećenje ili značajnije ometanje odluke i mera državnih organa ili organizacija koja vrše javna ovlašćenja, a povećane su i zaprećene kazne.
Šta predstavlja lažnu vest – Krivični zakonik ne propisuje. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir da lažna vest može biti svaka vest koja ne odgovara stvarnim činjenicama. To ne znači da novinar, prilikom objavljivanja vesti, mora utvrđivati apsolutnu istinu. Ukoliko bi pre objavljivanja vesti postojala obaveza utvrđivanja apsolutne istine, to bi odvratilo novinare od objavljivanja tekstova, u strahu od eventualnog krivičnog gonjenja ukoliko se ispostavi da vest koju su objavili ipak nije tačna. Iako utvrđivanje apsolutne istine nije neophodno, to svakako ne oslobađa novinara dužnosti da proveri istinitost informacije onako kako mu to nalažu pravila novinarske profesije i Kodeks novinara Srbije.
Ovo krivično delo može da se učini samo sa umišljajem, što bi značilo da je novinar u trenutku objavljivanja vesti bio svestan da je vest koju objavljuje lažna. Ukoliko je novinar, pre objavljivanja, proverio istinitost informacije na način na koji to propisuju Zakon o javnom informisanju i medijima i Kodeks novinara Srbije, neće postojati svest da je informacija koja se objavljuje lažna i samim tim neće postojati ni ovo krivično delo.
Da bi postojalo ovo krivično delo, nije dovoljno samo da informacija koja se objavljuje bude lažna, nego je potrebno da njeno objavljivanje izazove posledice koje su predviđene Krivičnim zakonikom: da izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira ili značajnije omete sprovođenja odluka i mera državnih organa.
Kao posledica objavljivanja lažnih vesti, na primer, panika bi nastala kada bi građani, zbog lažne vesti o zagađenosti gradskog vodovoda, u strahu pohrlili u prodavnice i pokupovali flaširanu vodu. Teže narušavanje javnog reda i mira moglo bi nastati kada bi zbog lažne vesti o zagađenosti došlo do tuče među građanima koji su krenuli u kupovinu flaširane vode ili do uličnih nemira. Značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa moglo bi nastati kada bi, zbog objavljene lažne vesti da su vakcine, štetne veliki broj građana odbio da vakciniše svoju decu što bi omelo ili onemogućilo državne organe u sprovođenju mera koje se odnose na kolektivnu imunizaciju stanovništva.
Teške posledice lažnih vesti u pandemiji
Fenomen lažnih vesti javlja se sve više, kako u svetu, tako i kod nas. Lažne informacije se plasiraju najčešće kako bi onaj ko ih plasira zadovoljio neki lični interes. Ostvarivanje ličnog interesa onog ko plasira lažne informacije, uvek je na štetu svih onih koji lažne informacije primaju. Krizne situacije, kao što je ova u kojoj se nalazimo, uzrokovana pandemijom kovida-19, predstavljaju idealno tle za bujanje lažnih vesti. Međutim, lažne vesti u kriznim situacijama mogu proizvesti mnogo teže posledice nego što je to inače slučaj.
Krivični zakonik je predvideo da onaj ko lažne vesti prenosi putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, čini teži oblik ovog krivičnog dela, jer se lažna vest čini dostupnom većem broju ljudi. Zbog toga je za teži oblik ovog krivičnog dela predviđena i teža kazna.
Ukoliko je lažna vest objavljena putem novina, radija, televizije ili nekog drugog javnog glasila, a autor lažne vesti je nepoznat ili je lažna vest objavljena bez saglasnosti autora ili postoje pravne smetnje za gonjenje autora, odgovornim za krivično delo Izazivanje panike i nereda smatraće se, po pravilu, odgovorni urednik tog javnog glasila. Ukoliko ove okolnosti postoje na strani autora, a lažna vest je objavljena u nepovremenoj štampanoj publikaciji, odgovoran će biti njen izdavač. Pod istim uslovima, odgovoran će biti proizvođač, ukoliko je lažna vest objavljena putem kompakt diska ili drugih audio sredstava.
Krivično zakonodavstvo Srbije primenjuje se podjednako kako u redovnim okolnostima, tako i u vanrednom stanju, a Visoki savet sudstva i Republičko javno tužilaštvo naložili su sudovima, odnosno tužilaštvima, hitno postupanje u predmetima koji se vode zbog krivičnog dela Izazivanje panike i nereda, za vreme vanrednog stanja. Prema tome, mehanizam za borbu protiv lažnih vesti pravni sistem Republike Srbije ima već više desetina godina. Ostaje samo da se ovaj mehanizam dosledno primenjuje, kako u redovnim okolnostima, tako i u vanrednom stanju. Eventualno uvođenje dodatnih mera za borbu protiv lažnih vesti od strane države, moglo bi biti opravdano tek pošto su se već postojeći mehanizmi pokazali neefikasnim.
Imajući u vidu činjenicu da pojedini tabloidi na dnevnom nivou objave po nekoliko lažnih vesti, a da autori lažnih vesti i odgovorna lica u tabloidima zbog toga nikada nisu sankcionisani, može se zaključiti da se mehanizam za borbu protiv lažnih vesti koji krivično zakonodavstvo omogućava ne primenjuje adekvatno. Umesto toga, autori lažnih vesti i odgovorna lica u tabloidima koriste se za vaninstitucionalnu borbu države protiv nezavisnih medija i novinara, na taj način što proizvođači lažnih vesti i odgovorna lica u tabloidima za lažne vesti proglašavaju sve one informacije koje dolaze od strane nezavisnih medija i novinara, samo zbog toga što takve informacije odstupaju od zvaničnog stava državnih zvaničnika.
autor je novosadski advokat i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine
(VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
